Delo i lik Dušan Mihajlović (umesto intervjua) Aleksandar Lazić (Smederevska sedmica, 27. decembar 2002)

podnaslovi } Dušan Mihajlović Kako ga vide drugi:

Kako ga vide drugi:

Deo čaršije koji mu nije naklonjen zove ga „Dule CIA”. Novinarka „Politike” tekst o njemu naslovila „Politička vidra”. Politički filosof Đorđe Vukadinović u „Vremenu” zapisao) „Večita nada i večiti nosilac svežih vetrova u srpskoj politici. Iako po liku neodoljivo podseća na sredovečne komsomolce sovjetskog tipa, Mihajlović i njegova stranka bili su tokom Miloševićeve epohe oličenje pragmatizma i specifične balkanske modernosti.” NIN, pozivajući se na istraživanje Strateškog marketinga, tvrdi da je Dušan Mihajlović „superiorno najnepopularniji političar među svim liderima DOS-a i funkcioner čija je ostavka najviše puta bila tražena od strane opozicije, parlamentarne i neparlamentarne, kao i od strane DOS-a”.

O Miloševiću: Davno - „Teško Miloševiću ako bude vladao Srbijom s istomišljenicima”, nedavno - „Miloševićeva izjava da je akademija jednako vredna kao seljačka radna zadruga je politički ispravna, jer svako ima jedan glas; čak akademici ne moraju da izađu na izbore ako pada kiša, a ovaj sa sela će biti već u sedam na glasačkom mestu i čekaće na red koliko treba”.

O policiji: „Posao policajca, koji je najčasniji na svetu, jeste i to da omogući da se mladi ljube u parku bez straha od manijaka.” (RTS), „Policija zna skoro sve” (“Reporter”).

Omiljena životinja: Vidra (na latinskom „lutra”).

Misao (tuđa): „Ne postoje neprijatelji, već samo surovi prijatelji” (vladika Nikolaj).

Misli i maksime (sopstvene): „Vremena su teška - viski je postao tako skup, ljudi tako jeftini.”

Na kraju krajeva. „Dovoljno sam zaradio da ja i moja porodica ne moramo da brinemo o budućnosti” (RTS).